Историја геометрије сеже до античког доба, али је њена колевка несумњиво Исток. Развој геометрије се може поделити на четири периода, чије је границе немогуће обележити одређеним датумима:
- период настанка, до око V века пре нове ере;
- период систематског излагања, античка Грчка;
- аналитичка геометрија, од настанка капитализма у Европи;
- изградња нееуклидских геометрија, до данас.
- Геометрија се као наука први пут појавила у древном Египту, Вавилонији и Грчкој у вези са развојем културе премеравања тла. У VII веку пре нове ере геометријско знање је, по мишљењу грчких историчара, пренесено из Египта и Вавилоније у Грчку. Око 4-5 века п. н. е. грчки филозофи су се почели упознавати са египатском и вавилонском мудрошћу.
- Систематизацију (елементарне) геометрије је учинио Еуклид (3. век пре нове ере) изложивши је на бази основних формулација-аксиома у својим знаменитим књигама Елементи, које обухватају 13 томова. Еуклид је користио постулате :
- Претпоставља се да је могуће да се од сваке тачке, до сваке друге тачке може повући линија.
- Претпоставља се да је могуће да се свака права, пратећи њен правац, продужи неограничено.
- Претпоставља се да је могуће да се око сваке тачке у некој равни може описати круг било којег пречника.
- Претпоставља се да су сви прави углови међу собом подударни.
- Ако се правом пресеку 2 праве, тако да граде унутрашње углове чији је збир мањи од збира 2 права угла, тада се те две праве секу са оне стране, са које се ти углови налазе.
- Данас геометрија садржи многобројне геометрије и теорије, између којих нема тачних граница. При томе се поједине геометријске теорије уско преплићу с анализом (диференцијална геометрија), с теоријом скупова (теорија скупова тачака, топологија). Свака геометрија се разликује од друге према томе какав простор изучава (Еуклидов, Лобачевсковљев), каквим методама се служи (на пример, Аналитичка теорија кривих 2. реда у Аналитичкој геометрији, или чисто геометријска, синтетичка теорија кривих 2. реда у Синтетичкој геометрији), какве објекте (фигуре) или њихова својства изучава (на пример, могу се разматрати полиедри и њихова својства, криве и површи, итд). Питања метрике (мерење дужина, углова и површина) доводе до појма метричке геометије, док питања инциденције (припадања, распореда) доводе до појма геометрије положаја, тј. Пројективна геометрија.
Slika preuzeta sa sajta : https://media.proprofs.com/images/QM/user_images/480408/qm876957008.jpg